Kala Amrita & Kala Sarpa joga

Matsja avatar

om hrim gam hrim mahaganeshaya namah swaha

Kala Amrita & Kala Sarpa joge se veoma učestalo svrstavaju u grupu Nabhasa joga, navedenih u Brihat Parašara Hora Šastri (BPHS) iako njihov izvor u đotiš klasicima nije potvrđen. Ipak, ova joga kao i ostale Nabasa joge imaju veoma veliki upliv na kompletan čart, i smatraju se jednom od najnepoželjnijih kombinacija u kundaliju.
Članak u celosti možete pročitati ovde: Kala Amrita & Kala Sarpa joga

 

Kletve i remedijalne mere

shri rama jaya rama jaya jaya rama

Shaape ili kletve prevedeno na naš jezik, veoma su intrigantna tema među astrolozima i nose sa sobom ogromnu težinu. Kletva, za razliku od prvobitne ideje koja se dobije na osnovu ove reči, a to je informacija da nas je neko prokleo, zapravo nosi sa sobom posve drugu konotaciju. Naime u vedskoj astrologiji šapa ili kletva je jedna od najvećih doša[1] u čartu i znak je da će osoba usled loše karme počinjene prema nekome ili nečemu u prošlosti, osetiti efekte iste u ovom životu. Nema ništa mistično u pozadini navedenog i dati efekti zasnivaju se na osnovnim postulatima Prirodnih zakona opisanih u svim religijama sveta ili zakona karme, a to je: ”kako sejemo tako ćemo i žeti”.

Članak u celosti možete pročitati ovde: Kletve i remedijalne mere

Osnove o rašijima u Vedskoj astrologiji

Reč raši dolazi od sanskritske reči koja se sastoji od dva dela, ra + ši, gde se Ra zapravo odnosi na Rahua ili severni mesečev čvor, dok se Ši odnosi na Ketua (jedno od imena Ketua je Šikhi) ili južni mesečev čvor. Time svi rašiji zapravo ukazuju na ovu materijalnu kreaciju u kojoj egzistiramo…

Članak u celosti možete pročitati u PDF dokumentu: Osnove o rašijima u vedskoj astrologiji

Đotiš i njegovi koreni

 
Izvori đotiša počinju od Narajane, nerođenog Gospoda koji je znanje Veda preneo svom sinu Brahmi, tvorcu Univerzuma. Brahma je preneo znanje mudracu Vasišti koji ga je dalje preneo mudracu Parašari.
 
                 Znanje o vedama preneto je ljudskom rodu kako bi ostali na putu Dharme i spoznali Boga. Vede su ljudima preneli Maharišiji (maha znači veliki; rišiji znači mudrac). Maharišiji su vedsko znanje najpre podelili na četiri Vede: Rig, Jađur, Sama i Atharva vedu. No za razumevanje istih napisane su pomoćne literature poput Purana, Upanišada, Samhite i ostalih. Vedska astrologija ili đotiš imaju status Vedange (veda+anga ili ud, u bukvalnom prevodu pomoćni ud veda) ili pomoćne literature za razumevanje veda.
Bitno je pomenuti da postoji ukupno šest vedangi ili udova veda i to su:
1.    Vjakarana (gramatika), lice
2.    Ćanda (ritam), noge
3.    Nirukta (etimologija), uši
4.    Šikša (izgovor), disanje
5.    Kalpa (komentari, etički kodeksi), ruke
6.    Đotiš (astrologija/Ganita i astronomija/Phalita), oči.
                 Iz navedenog se vidi da đotiš jedan od navažnijih udova veda. Predstavlja oči veda a time i simbolično znanje/viđenje ljudskih sudbina u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Budući da vid i spoznaja dolaze od svetla (jer samo uz pomoć svetla naše oči vide, stvari poprimaju oblik i javljaju se spoznaje).
Sam đotiš sastavljen je od tri skande i to su:
1.    Ganita – pruža sve astronomske informacije;
2.    Samhita – bavi se prirodnim fenomenima;
3.    Hora – proučavanje vremena i horoskopa Đatake (živog bića).
Hora je aspekt đotiša kojim se mi upravo bavimo. Najvažniji vedski zapis ili đotiš klasik sačuvan do danas, kao i neprikosnoveni autoritet po pitanju đotiša jeste: Brihat Parašara Hora Šastra (danas veoma često možete naići na skraćenicu BHPS) ili delo koje navodi dijalog između Mahariši Parašare i njegovog vernog učenika Maitreje. Sam zapis počinje ovako:
 „Jednom davno, poklanjajući se u znak poštovanja pred sveznajućim mudracem Parašarom i sa sklopljenim rukama, Maitreja uputi pitanje:
– „O cenjeni, astrologija – vrhovni ud Veda, ima svoju podelu na Horu, Ganitu i Samhitu. Čaki i među tri navedene, Hora jei dalje daleko savršenija. Voleo bih da znam o njenim savršenim aspektima od tebe. Molim te da me podučiš. Kako je nastao ovaj Univerzum? Kako će mu doći kraj? Molim te da mi kažeš u detalje odnos između onih rođenih na Zemlji i onih koji postoje na nebesima.“
Sam klasik na samom početku navodi i kome je ovo znanje namenjeno i kome ga treba preneti, rečima:
„O Braminu, tvoje pitanje u sebi nosi dobrobiti za ceo svet i postavljeno je na pravi način. Nudeći sve počasti Gospodu Brahmi, njegovoj šakti  Šri Sarasvati Devi, i bogu Suncu koji je glavni među planetama i uzrok kreacije, preneću ti ovu astrološku nauku onako kako sam je ja čuo od Brahme. Učenja ove astrološke nauke treba da se prenesu samo onim učenicima koji su dobri i mirni (spokojni), koji poštuju pretke i starije, koji govore samo istinu i koji su pobožni. Samo na ovaj način će Gospod biti u pomoći. Znanje ove nauke, ponovo, ne treba da se prenese nevoljnom učeniku, ateisti ili lukavoj osobi.“
Osim Parašare, klasici koji imaju historijsku pozadinu su: Đaimini Upadeša Sutre, Brihat Đataka, Prašna Marga, Saravali, Sarvatćintamani i dr. Tokom vremena bavićemo uglavnom BPHS i Đaimi Sutrama, no svaki od ovih klasika ima bitan udeo u poručavanju ove božanske nauke.



Gospod Šiva

om dakshinamurtiratharom|
Na području Indije, još od pamtiveka, obožavale su se mnoge devate (božanstva). Neke od njih su se prestale pominjati  kako je vreme prolazilo, dok su neke devate nezaobilazan deo svih molitva kako u davnoj prošlosti tako i danas, kako u hramovima tako i u domaćinstvima.

Gospod Šiva

 

Bhakti

Mladić je prišao učitelju sa rečima: "Učitelju, želim spoznati duhovnost". Učitelj je pogledao u mladića i ništa ne govoreći samo se nasmešio. Mladić je nastavio dolaziti svakog dana i insistirao da želi duhovnost. Ali učitelj je znao bolje…
Jednog dana kada je bilo posebno vruće, učitelj zamoli mladića da odu do reke i zajedno se osveže u vodi. Oboje su pošli i mladić se prvi potopio u vodu. Učitelj mu je prišao i prisilno mu zadržao glavu pod vodom. Mladić se borio neko vreme a potom ga je učitelj pustio i upitao: "Šta si želeo u tom trenutku više od svega drugog?".
"Da udahnem vazduh" odgovorio je mladić.
"Da li želiš Gospoda na isti način? Jer ako želiš, spoznaćeš ga u trenutku!" poručio je učitelj.
(Izvod iz dela: "Complete works of Swami Vivekananda")

Priče

  I. Ima jedna priča o učeniku koji je rekao svom guruu da ide negdje daleko u nadi da
će postići prosvjetljenje. Svakih šest mjeseci slao je svom guruu poruke kako bi ga
izvještavao o svom napretku. Prvi izvještaj bio je: “Sada razumijem što znači odreći se
samog sebe.” Guru je poderao poruku i bacio je u koš za smeće. Nakon šest mjeseci opet je
dobio poruku koja je glasila: “Sada sam postigao osjetljivost za sva bića.” Poderao je i tu
poruku. I onda je došla treća poruka koja je glasila: “Sada shvaćam tajnu jednoga i
mnogih.” I opet je ju poderao. I tako je to bilo godinama sve dok jednoga dana poruke nisu
prestale stizati. Nakon nekog vremena guru je postao znatiželjan. Neki putnik išao je u taj
daleki kraj gdje je učenik živio, pa mu je guru rekao: “Pokušaj saznati što se dogodilo s tim
čovjekom.” I konačno je dobio poruku od njega. Pisalo je: “Zar je to važno?” kad je to guru
pročitao, reče: “Uspio je! Uspio je! Shvatio je! Napokon je shvatio!”
II. Jedan je vojnik na ratištu, kad god bi vidio komadić papira, bacio
pušku, pokupio papir i gledao u njega. Onda bi ga pustio da odleti iz njegove ruke na
zemlju. Zatim bi otišao nekamo dalje i ponovio istu stvar. Njegovi suborci su to primijetili
pa su rekli: “Izlaže se pogibelji. Potrebna mu je pomoć.” I tako su ga poslali u bolnicu, i
dali mu najboljeg psihijatra, ali činilo se da nema nikakvih rezultata. Lutao je po bolnici i
skupljao papiriće. Lijeno bi ih pogledao i pustio da odlepršaju na pod. Na kraju su rekli:
“Moramo ga otpustiti iz vojske.” Pozvali su ga da mu predaju otpusno pismo. Lijeno ga je
uzeo u ruke, pogledao i uzviknuo: “To je to! To je to!” Konačno je našao ono što je tražio.
Antoni de Mello, “Svjesnost”