Đotiš i njegovi koreni

 
Izvori đotiša počinju od Narajane, nerođenog Gospoda koji je znanje Veda preneo svom sinu Brahmi, tvorcu Univerzuma. Brahma je preneo znanje mudracu Vasišti koji ga je dalje preneo mudracu Parašari.
 
                 Znanje o vedama preneto je ljudskom rodu kako bi ostali na putu Dharme i spoznali Boga. Vede su ljudima preneli Maharišiji (maha znači veliki; rišiji znači mudrac). Maharišiji su vedsko znanje najpre podelili na četiri Vede: Rig, Jađur, Sama i Atharva vedu. No za razumevanje istih napisane su pomoćne literature poput Purana, Upanišada, Samhite i ostalih. Vedska astrologija ili đotiš imaju status Vedange (veda+anga ili ud, u bukvalnom prevodu pomoćni ud veda) ili pomoćne literature za razumevanje veda.
Bitno je pomenuti da postoji ukupno šest vedangi ili udova veda i to su:
1.    Vjakarana (gramatika), lice
2.    Ćanda (ritam), noge
3.    Nirukta (etimologija), uši
4.    Šikša (izgovor), disanje
5.    Kalpa (komentari, etički kodeksi), ruke
6.    Đotiš (astrologija/Ganita i astronomija/Phalita), oči.
                 Iz navedenog se vidi da đotiš jedan od navažnijih udova veda. Predstavlja oči veda a time i simbolično znanje/viđenje ljudskih sudbina u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Budući da vid i spoznaja dolaze od svetla (jer samo uz pomoć svetla naše oči vide, stvari poprimaju oblik i javljaju se spoznaje).
Sam đotiš sastavljen je od tri skande i to su:
1.    Ganita – pruža sve astronomske informacije;
2.    Samhita – bavi se prirodnim fenomenima;
3.    Hora – proučavanje vremena i horoskopa Đatake (živog bića).
Hora je aspekt đotiša kojim se mi upravo bavimo. Najvažniji vedski zapis ili đotiš klasik sačuvan do danas, kao i neprikosnoveni autoritet po pitanju đotiša jeste: Brihat Parašara Hora Šastra (danas veoma često možete naići na skraćenicu BHPS) ili delo koje navodi dijalog između Mahariši Parašare i njegovog vernog učenika Maitreje. Sam zapis počinje ovako:
 „Jednom davno, poklanjajući se u znak poštovanja pred sveznajućim mudracem Parašarom i sa sklopljenim rukama, Maitreja uputi pitanje:
– „O cenjeni, astrologija – vrhovni ud Veda, ima svoju podelu na Horu, Ganitu i Samhitu. Čaki i među tri navedene, Hora jei dalje daleko savršenija. Voleo bih da znam o njenim savršenim aspektima od tebe. Molim te da me podučiš. Kako je nastao ovaj Univerzum? Kako će mu doći kraj? Molim te da mi kažeš u detalje odnos između onih rođenih na Zemlji i onih koji postoje na nebesima.“
Sam klasik na samom početku navodi i kome je ovo znanje namenjeno i kome ga treba preneti, rečima:
„O Braminu, tvoje pitanje u sebi nosi dobrobiti za ceo svet i postavljeno je na pravi način. Nudeći sve počasti Gospodu Brahmi, njegovoj šakti  Šri Sarasvati Devi, i bogu Suncu koji je glavni među planetama i uzrok kreacije, preneću ti ovu astrološku nauku onako kako sam je ja čuo od Brahme. Učenja ove astrološke nauke treba da se prenesu samo onim učenicima koji su dobri i mirni (spokojni), koji poštuju pretke i starije, koji govore samo istinu i koji su pobožni. Samo na ovaj način će Gospod biti u pomoći. Znanje ove nauke, ponovo, ne treba da se prenese nevoljnom učeniku, ateisti ili lukavoj osobi.“
Osim Parašare, klasici koji imaju historijsku pozadinu su: Đaimini Upadeša Sutre, Brihat Đataka, Prašna Marga, Saravali, Sarvatćintamani i dr. Tokom vremena bavićemo uglavnom BPHS i Đaimi Sutrama, no svaki od ovih klasika ima bitan udeo u poručavanju ove božanske nauke.